О књизи: година / „Једног светлог мајског дана 1842. мој отац се обратио мом старијем брату Андреју и мени на вечери са речима: „Данас после не излази да се играш у дворишту за време ручка; мајка ће те обући и ти ћеш поћи са мном“. Отац није објаснио куда жели да нас одведе; Ми, због домаће подређености, нисмо смели да постављамо питања и стога је наша детиња радозналост била веома узбуђена. Мој старији брат је тада имао 10 година, а ја 8; Живели смо у Иркутску у нашој породици, коју су чинила, поред оца, мајке и нас, још два млађа брата; Учили смо код куће, и сваки дан је долазио неки скроман и акнама склон службеник код нас да учи, а пошто смо обојица били вредни и способни дечаци, програм основног образовања који је наша учитељица могла да даје био је исцрпљен, а старији брат је почео да хода до гимназије, а мој отац је рекао да је време да и мене пошаље тамо…»